U ovoj knjizi će se rekonstruisati logika na osnovu koje je francuska Prva republika, insistirajući na svojoj „jedinstvenosti i nedeljivosti“, osujetila vlastitu konstitucionalizaciju, produbila revolucionarni haos i pripremila teren za izgradnju Prvog carstva (o čemu će biti reči u Delu I) – otkrivajući autodestruktivni impuls pohranjen u imperijalističkoj
fascinaciji. Budući da je do prvog susreta romantike i republike (u Francuskoj) došlo vrlo brzo po uobličenju ove prve (o čemu se govori u Delu II), a da je republikanska politička teorija veoma stara – ona je praktično najduža u celokupnoj istoriji Zapada – razvoju potonje u kontinentalnoj Evropi posvećena je mnogo veća pažnja (u Delu III). Ideja vodilja svih tih izlaganja jeste da se dođe do jednog teorijskog modela koji bi bio u stanju da omogući uvid u specifične elemente romantičarskog republikanizma, njegovu genezu, njegove političke posledice u ranoj fazi Francuske revolucije, kao i njegove imanentne protivrečnosti, čije je nesmetano ispoljavanje pripremilo teren za pokretanje fašističke političke logike i, konsekventno, smenu Prve republike Prvim carstvom. U tom teorijskom modelu centralno mesto zauzele su fantazija i dinamika njenog emancipovanja od stega razuma tokom novog veka, sve do revolucionarne kulminacije krajem 18. veka. Na kraju krajeva, podnaslov knjige upućuje upravo na taj trijumfalni pohod fantazije u kontinentalnoj Evropi – od romana do ustava – koji je obezvredio nauk ranijih („klasičnih“) revolucija (u Nizozemskoj, Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama) – da cilj revolucije može biti jedino u ustavu ovaploćeni društveni ugovor slobodnih građana – i omogućio bujanje raznovrsnih projekata amalgamiranja revolucije i regeneracije.
